Iz knjige

PRVO PISMO TEODORI Ako posle tebe zavolim, to će biti moj najveći uspeh. Sećam se tog jutra, kad mi nisi okretala leđa ni dok spavaš. I dogovora da to jutro bude naše poslednje... Koliko života ću još moći sam? Kad će na red doći onaj u kom ne odlazimo... Ispravka. *U kom ne odlazim. Sećam se one večeri kad si padala ka dnu. Barem si rekla da se tako osećaš. Postavio sam ramena i čekao da sletiš. Drhtao sam iščekivajući tresak, koji je trebalo izdržati na nogama – da te ne izneverim. I ništa. Pogledao sam ka nebu. Video tvoj osmeh. Jebiga. Tvoje dno je meni bilo nedostižan krov. Koliko još plafona ću moći da probijem sam... Vidiš li uopšte tako daleko? Ili ti se slije krv u glavu dok visiš naglavačke, pa ti svako sranje deluje svetlucavo. Ja vidim jasno, ali su mi ruke kratke, ukočio sam se od pružanja. Sećam se tih noći, kad si mogla da zaspiš samo sa licem na mojim dlanovima. Razmišljam koliko života ću još moći sam. Izaberi jedan i utrči. Ne sećam se više ničega. Postoji mnogo toga što bi me vratilo u život. Ali ništa me nikada više ne bi vratilo nazad u prethodni život. Predaleko mi je svaka obala...